Ulice Beograda

Od danas ja ću se boriti protiv svih protivnika,

Protiv svih onih koji kažu da smo u 21. veku,

I da neće biti više ratova, jer istorija je majka nauka,

Pravi izbor je ipak građansko, a ne veronauka,

Pa da li je pravi uzor deci bilo ko od državnika?

Nazovite rat kako god hoćete,

Kad vi ionako sve već i možete,

Nazovite ga odbranama, misijama, pregovorima,

Ali znajte,

Da i cveće ostaje cveće kad ga naparfemišete drugim mirisima.

Kako da te pustim samog u školu, brate moj,

Kad iako je blizu, mene mučiće nespokoj,

Na ulicama puno je ljudi, ma ne zna im se broj,

A svaki može biti ubica tvoj.

Brate moj, ja ove reči izgovaram i krstim se,

Našem Bogu da nas spase molim se,

Jer kad niko ne čuje glasove nevinih naroda,

U besnim ratovima osim njih niko drugi ni ne strada.

Gorim, jer me smrt prati svuda,

Brate moj, više nisi bezbedan nikuda,

Brate moj, sakrij se, jer se sprema četa luda.

Gorim, jer me smrt prati svuda,

Šapućem jer napada niotkuda,

Čovek od krvi i mesa, a glava puna zabluda.

I po ko zna koji put,

Strah vlada ulicama Beograda.

Od danas ja strahujem za svoju krv,

Jer ona ne teče samo mojim venama.

Od danas ja strahujem za svoj život,

Jer on ne prestaje onda kada umrem.

Od danas ja strahujem za svoju sigurnost,

Jer nisam na bezbednom onda kad jesam.

Od danas ja strahujem za moje sve,

Jer više ne znam gde od zla svog brata da sakrijem.

Encantada