Okružuju me tužni ljudi, sablasna lica,
Okružuju me opori mirisi, žena lutalica.
Samo još ovaj, poslednji put, nova pozajmica,
Kako li se usuđuje opet ona, besramnica!
Na licu slabašan osmeh, ista autobuska stanica,
Sa više nade nego juče, okrenuta nova stranica,
,,Svi smo tako vredni, radni, pravi roj pčelica!
Izbegavamo latinično pismo, живела ћирилица!
A kaputi mi ostareli, nakupili se pahuljica,
Nikakvu toplotu ne pruža mi crvena brojanica,
Vetar nagriza obraze, pojavljuje se izmaglica,
Mutno vreme, nejasni ciljevi, mnogo nedoumica.
Borim se snažno protiv hroničnih nesanica,
Srce puno sreće, iako dom mi postaje pusta ulica,
Noć će me utešiti, verujem, biće bolja sutrašnjica,
Ali jutro mi ruši snove'', šapuće mi mlada beskućnica.
Encantada
Нема коментара:
Постави коментар