Ko sam ja?

Ko li sam ja? Šta li sam? Nemam želje da pričam, ne znam šta da pišem, ne znam kome da se obratim, niti mi iko prilazi. Ja sam samo jedna tačka u prostoru, koju svi gledaju i nastavljaju dalje. Lako je gledati, ne mora čovek ni da se potrudi. Gledajte do mile volje! Nećete više ništa videti, neće više biti moguće gledati bez prilaženja. Jer ko sam ja? Što me gledaju, je l' mi nešto fali? Da li je to zbog ožiljaka, ranjenosti i bezosećajnosti? I da jeste, šta ih se to tiče? Ne bi mi prišli čak i da ležim mrtav pred njima. Rekli su mi davno kako treba negovati sebe, brinuti o sebi, jer niko drugi to neće, neće biti zauvek saboraca, ni prijatelja, ni porodice, bilo je i biće samo mene. Ali dosta vremena sam proveo ovde, nisam pazio i evo me nigde, samog, slomljenog, na pola veka, bez posla i porodice. Jesam li na pola života? Prošle su studije, trebalo je da posao bude cilj, kao žena i deca, ali sve je to puklo. Nestalo, odjednom. I tako, ni od kuda sam bačen nazad u svoje mlade godine, kao da mi nije dovoljno što već dugi niz godina vodim iste bitke, kojima kraj ne nazire. Bačen nazad pre svega toga, kada sam bio pun pitanja, željan znanja, i odgovra na pitanje "šta li sam to ja"?! Možda je trebalo ostati kraj oružja, i saboraca, radio bih nešto svaki dan, umro bih radeći, a ne ležeći na ovom prokletom krevetu, velikom koliko i svet, a praznijem od ničega! Trebalo je možda iskoristiti sve one šanse za putovanja, ljude koje sam imao. Ali od toga i ovih praznih misli o prošlosti nema vajde! Moram se definisati. Gde sam nestao u početku? U vremenu, ili sam ja sve ovo uradio? Šta li mi je činiti sad. Ostati na krevetu, pišući svoje poslednje reči, udišući poslednji dah, ili nešto uraditi? Uzimam oružje, polazim u bitku, jer bitka nije pobeđena, a rat se vala neće još završiti. Vratiću posao, vratiću ženu i decu, nešto ću smisliti. Na kraju, ako bude još gore od ovoga, a svi znamo da uvek može gore, uzimam svoje stvari i svo ordenje, i vraćam se među saborce, u jedan, poslednji juriš! Snovi prate prošlost, ali sadašnjost je uvek jača, uvek prisutnija. Stvarnost jeste ono gde ja nikad nisam bio. Sve do sad!


Er Golb