Šumska jagoda

"Svi vole voće. Ovo je moja priča i tako će biti. Dakle, svi volite voće. Neki vole banane, neki narandžanste nepravilne lopte poznatije kao pomorandže, neki pak sitne ali veoma ukusne kupine.. A ja, ja volim šumske jagode. Zašto baš njih, pitate vi mene sada. Zato što su one nešto najlepše što sam ikada probao. Da li je to istina? Neću preći preko ovoga, oh ne. Znam, znam, ne morate da mi govorite. Sad sigurno mislite "zašto nam ne kaže ko je bio taj čovek, zanima nas!", ali ja ću vam reći ovo. Znam da je bio iz Jorkšira. Znate zašto? Jer šumska jagoda ima tako neobičan ukus, i to je ono što je posebno u mom gradu. Zaista, svake zime, kao što sam već govorio, nije bitno da li pada sa skejta ili sa bicikla. Pad je imenica muškog roda. Ono što je interesantno je da je sve ovo što pišem povezano sa nečim o čemu ne pišem. Ja pišem? O čemu si ti čitao? Nisam bre, idem u Surčin. Znam, trebalo bi da se vratim na početak, početak je takodje imenica muškog roda. A zašto je to neophodno znati? Bez zime ime "zimzeleno drvo" ne bi imalo smisla. Zato je bitno da vetar duva umerenom jačinom. Ako pak padne crep sa trošnog krova stare napuštene kolibe u Nišu, to znači da je izgladneli pas umalo ulovio lepinju u trku. Halo halo, vatrogasci, molim vas požurite, izgorela mi lepinja. 911 policija, policija, kradja, kradja, ukrali su mi deset minuta života dok sam jeo lubenicu policija košpice su svuda policijaaaaa!!! Nisam mislio da zovem hitnu pomoć, ali hitna pomoć nikad nikome nije donela domine. A meni su baš bile neophodne patofne jer mi je bilo hladno. Juče a ne danas ni ujutru. Treba jesti pohovane semenke jer onda od patlidžana meni ne bude baš dobro. A znate ja zovem svog psa Nikola jer nemam drugog načina da pojedem pirinač. Nisam bre ja to rekao nemoj to da pišeš ti si kriv što sam ja ovde nekontrolisanom brzinom. Hoću da idem da pojedem jer je Nikola zvao čuo sam da laje avavav. Moj je ker veliki kao kada mačka prede. Sećam se kad sam bio napolju da je bio stanar jedan išao da upali grejalicu i upalio je. A ne može da bude kiša ako oblaci imaju oblik slova "t". To su naučnici na majmunu radili elektro onaj šok nešto pa ono bzbzbzbzbz struja. Da vam kažem kada sam bio na lutriji dobio i rekli mi da je kilo banana dvadeset dinara i ja rek'o idem u market da kupim neću pijac'. I zato sam ja video na televiziji da je on pošao da kupi maslaca za kolače. Spavam sada idem da vidim šta kaže."
Da, zaista zvuči banalno sve ovo gore navedeno. Sedeo sam, na staroj škriputavoj polici, i tužnim okom punim suza posmatrao svog starog, osedelog oca kako uzbudjeno govori o nečemu o čemu samo on zna. Slušao sam, i drhavim pokretima ruke pisao njegove reči, dok su mi suze natapale papir. U prvi mah sam mislio da je opet onaj stari. Pogrešio sam. Volim te tata..

                                                                                                             Mikašist