Bio sam u gradu, sa namerom da kupim nove patike. Veliki sam poštovalac ovog tipa obuće, i trudim se da iskoristim svaku priliku da obnovim svoju kolekciju. Šta ćete, ljubav je to. Na moju veliku žalost, nisam našao ni jedan jedini par koji je bio u skladu sa mojim tadašnjim mogucnostima budžetksim (nisam ni sada nešto bolji hehe), a da mi se zaista toliko sviđao da bih ga pazario. Znate, mora da se oseti posebna povezanost sa patikom, nije to bilo kakav komad obuće. Svaka patika ima dušu, nešto što je izdvaja od ostalih. Ni obe patike u paru nisu iste, to garantujem! Nije ni bitno, mogli bismo da polemišemo o ovome mnogo zaista, ali nije to poenta ove priče. Dakle, posle neuspelog pohoda, seo sam snužden na drvenu klupu, onu na stanici autobuskoj naravno, i čekao autobus, šta bih drugo radio jelte. Prolazili su autobusi, jedan za drugim, žuti, crveni, "mercedes", "solaris", ali ni jedan nije bio onaj sudbonosni, koji sam čekao sa velikim nestrpljenjem. Obično uvek imam osećaj da će nešto zanimljivo da se dogodi u toku vožnje, ali se isto tako obično razočaram. Šta da se radi, život ume da bude bezobziran. Nakon nekog vremena, sav zadihan, četvorotočkaš je stigao, dahćući. Nisam mu zamerio što ga dugo čekam, hajde, ovaj put sam ti oprostio. Ulazim, penjem se klimavim stepenicama, i perifernim vidom zapazim slobodno mesto, pored jedne starije gospođe. Fina gospa, šta. Sigurnim korakom koračao sam prema sedlu, kada sam video nešto. Čuj mene molim te, "nešto". Bila je to jedna devojka, bogami zaista prelepa devojka. Retko lepa devojka, izuzetno devojče, ma kako god želite nazovite je. Bitno da je bila lepa. Ne bih je opisivao, samo ću vam jedan detalj izneti. Bilo je telo, devojke su nosile baletanke, raznu obuću koja je deo stopala otkrivala. Ova sipmatična cura, nosila je one kao platnene baletanke, ime im ne znam, nisam upoznat sa modom. Pa ne mogu sve da znam! Jeste naporni baš. Sve u svemu, njena noga obavijena finim platnom, na sebi je nosila mali crtež. Tetovaža se to zove, valjda. Ljudi, ja nikada nisam video da nekome tetovaža tako lepo stoji. Nikada! Bio je to mali, ali vidljiv ukras, u vidu malene deteline. Zelene deteline, naravno. Da ste vi videli koliko je na njenoj maloj nozi to lepo izgledalo. Još kada pogledate devojku čije stopalo krasi ova malena oznaka, pa šta više čovek da poželi. Jeste, mislim da je bila nešto starija od mene, ali ljubav ne zna za godine, tako kažu valjda. I sad, sedim ja tako, sedi ona, ja se na kravrno okrećem ka njoj, kao gledam kroz prozor, znate te pravare već, i primetim da me je zapazila. Sigurno je mislila nešto tipa "šta ovaj gleda kroz prozor ovde, kad ima na drugoj strani bliži", ali meni to nije smetalo da gledam "crkve, zgrade, biloborde" sa druge strane ulice. Shvatate da sam gledao nju hahahahah. A ljudi, znao sam da od toga neće biti ništa. Ali znate šta je dobra stvar kada je "autobuska ljubav" u pitanju? Ona će uvek ostati u obavijena velom tajne, i uvek će vas mučiti to pitanje "šta je moglo da bude". Postojala je mogućnost da se razočarate, jer prvi utisak često ume da prevari čoveka. Ovako, prvi utisak će vam ostati urezan u sećanju, i uvek ćete se sa osmehom na licu sećati tih misterioznih ljudi.
P.s. Ako neko zna devojku kontakt inbox
Mikašist
Нема коментара:
Постави коментар