Trčim, trčim

Trčim, trčim a nigde ne stižem. U začaranom sam krugu. Trčim. Sve brže i brže. Ništa. Ne mogu da pobegnem. Probaću posle ponovo. Gde sam. Šta je ovo. Slama. Smrdi. Spavam. Trčim, trčim i ništa. Ne mogu da pobegnem. Kakvo je ovo mesto. Kako je moguće da trčim. A ne pomeram se. Zašto. Zašto sam ovde. Hoću napolje. Trčim. Ne mogu da pobegnem. Ma uspeću. I dalje nigde ne idem. Trčim kao nikada. Najbrže što mogu. Moram da uspem! Pali se lampa, treperi. Gasi se. Umorio sam se. Umreću ovde. Sutra ću uspeti. Tržim za svoj zivot. Moram da pobegnem. Lampa se pali opet. Uspeću, to je znak. Trčim za svoj život. Usporavam. Lampa se gasi. Ne mogu više. Umreću. Umirem. Umi... Čovek u belom mantilu otvara vrata kaveza, vadi hrčka napolje, i nešto zapisuje.