Lucifer

Džon, moj najbolji drug, naljutio se na mene. Smeta mu što pored njega imam još jednog najboljeg druga, Lucifera. Džona znam od kad sam se rodio, dakle, 11 godina već. Lucifera sam upoznao pre možda desetak dana, ali smo se brzo zbližili. Njih dvojica se ne vole, uopšte. Džon mi je čak rekao da sam lud što se igram sa ovim drugim. Rekao mi je da ga ne zovem nikada više, dok ne oteram Lucifera. To nije fer, želim da se njih dvojica slažu. Ne znam zašto, ali Lucifera niko ne voli. Moja mama, kada je videla da se igram sa njim, grdila me je, i rekla mi da ga oteram, da ne smem da se igram sa njim. Brani mi da provodim vreme u dvorištu kada joj se učini da nisam sam. Njega to boli, ali niko osim mene to ne primećuje. Kad god sam bio sam, ili kada bi Džon negde bio, samo je Lucifer bio tu za mene, i uvek se igrao sa mnom, a da nista nije želeo zauzvrat. Jednom sam ga odveo kod mene u školu da ga upoznam sa drugarima, jer on nije isao u školu, nije imao roditelje. Niko nije hteo da se igra sa nama. Oni ne znaju kako je to kada nemaš nikoga. Ne znam ni ja, ali mogu da pomislim kako bih se osećao da nemam ni mamu ni tatu. Ja mislim da je on mnogo dobar dečak. Jednom sam ga poveo na izlet kada smo išli, sakrio se u prtljažnik autobusa. Niko ga nije primetio. Morao je da se krije sve vreme, ali bilo nam je zabavno. Noću, kada su svi spavali, mi smo se igrali. Moj tata me je čak isterao iz sobe jednom, kada sam ga doveo kuci na ručak. Zašto ga niko ne voli. On je isti kao i svi mi. Ima crnu kosu, tamne oči, i retko se smeje. Pozvao me je sutra da bacamo kamenčiće u bunar, blizu njegove kuće. Jedva čekam da idem. Zvao sam i Džona, ali je odbio. Možda je samo ljubomoran što on ne može da vidi Lucifera, a ja mogu. "Iz dnevnika Rogera Bristona, dečaka koji je poginuo udavivši se u bunaru" Mikašist