Šah

Gledam ga. Trese se. Ruke mu se znoje. Znam da ću pobediti. Ovo je moj teren. Povlači potez. Katastrofalan. Pričao mi je ranije, pre nekoliko dana, kako ima decu. Dvoje. Nik, i Beti. Oženjen je prelepom šveđankom. Pokazao mi je sliku. Jeste lepa. Lepa su mu i deca. Devet i sedam godina. Ne treba da odrastaju bez oca. Ali, ovo je igra za život. Samo jedan od nas će izaći živ. Pomeram konja i "jedem" njegovog topa. Sada će biti lako odneti pobedu. Sa druge strane, ja nemam nikoga. Mene niko ne čeka. Imam samo nju, koju volim. Ali ona je daleko. Ne zna za mene. Možda bi trebalo da izgubim. Deci treba otac. Kome ja trebam. Nikome. Povlači jos užasniji potez. Moraću sam sebe da pobedim. Pobeđujem u igri povlačenja očajnih poteza. Nameštam mu. Trenutno on pobeđuje. Vidim da mu je laknulo malo. Sada sigurno oseća da će preživeti. Život u njemu se budi. Vidi da će pobediti. Ali. Ipak. Ona žena u prodavnici, navikla je na mene. Njoj ću nedostajati. Poštar. Kod koga će piti sok po vrelom letnjem danu. Čistačice, one me obožavaju. Kako da umrem. Ne smem zbog njih. Pravim odličan potez. "Jedem" mu kraljicu. Ima kralja i topa. Ja kraljicu i konja. Ovo je sigurna pobeda. Nadam se da ovo nije još jedna nacistička igra. Nadam se da će me pustiti iz ovog jebenog logora. Da li će stvarno. Ponovo se znoji. Verovatno misli na ženu i decu. Ako pobedim, ja ću im ubiti oca. Ja nisam ubica. Puštam ga da mi pojede kraljicu. Onda i konja. Imam samo kralja. Gde ste sada saveznici, gde ste!? Možda će unuka da nazove po meni. Nadam se da je svestan da sam ga spasao. Gleda me i smeje mi se. "To su žena i deca moga brata. Izvini druže, mora da se preživi". Ne mogu da dođem sebi. Hvata me panika. Teško dišem. Naseo sam. Ko ne bi. Sada meni drhti ruka. On se i dalje smeje. Saberi se. Saberi se! Ovo je tvoj teren. Dobro. Onda, neka igra pocne. Ili i ti i ja, ili ni ti ni ja. Uzimam kralja u ruku i povlačim poslednji potez. Pat. Osmeh sa lica mu nestaje. Mikašist