Gorki snovi

Budim se. Tako sam dugo sanjao. Sanjao sam da sam u školi. Bili smo na fizičkom, to sam voleo. Ja sam najbolji sportista u školi. Posle toga sam trčao. Trčao bez nekoga cilja, kao da bežim od nekoga, a niko me nije jurio. Tako sam jednom trčao kada sam gledao film o nekom čoveku koji je isto trčao. Sanjao sam i da se ljuljam na ljuljašci u parku. Mama me je ljuljala. Imao sam 5 godina. Tad sam polomio ruku, sećam se. Posle toga sam sanjao da sam u gimnaziji i da dobijam nagradu za sportske uspehe. Mnogo volim tu nagradu što sam dobio, to je bilo za najboljeg sportistu generacije. Takođe sam sanjao i neke ružne snove. Prebili su me na ulici neki grubijani. To je davno bilo. Ali našao sam ih posle. Nikad nisam sanjao toliko stvari odjednom. Ali volim da sanjam. Isto tako sam sanjao da su me udarila kola. To je bilo baš užasno. Sanjao sam i da sam se bacio pod voz. Mora da je bilo pod utiskom Ane Karenjine. Ali svi snovi su tako kratko trajali, kao da su se menjali brzinom svetlosti. Nikad tako nešto nisam doživeo. Sad je neka galama. Klasično jutro u mojoj porodici. Nešto mi je mutna slika, mora da sam stvarno dugo spavao. Mama. Tata. Šta će oni u mojoj sobi. Bože, prepadoše me. To nisu oni bre. To nisu oni, oni ne nose belo ali možda i jesu liče ali zašto nose belo mama zašto ma..------^----^---^---------------------

Mikašist