Duša

Da li duša može da boli?

Sta je to duša? Kako ja da vam kažem, kada ni naučnici nemaju odgovor na ovo diskutabilno pitanje. Pa ne mogu da vam odgovorim, prosto je. Neki negiraju postojanje bilo čega pod tim nazivom, dok drugi ističu da nešto tako ipak postoji, ali da nisu u stanji rečima da objasne tu pojavu. Takođe, neki kažu da svi imamo dušu, i da ona može da se, takoreći, izgubi. Znate kada kažu u seriji "Carlose, pa gde ti je duša!?!?" I ja se pitam Carlose, i dalje ne mogu da verujem da si poku.. ovaj, da. Ali pazite ovako, znate ono kad vas nešto u dubini boli, ali to nije ona bol koju možete opisati doktoru, već neka neobjašnjiva, koja za reči ne zna? E pa to vas duša "bije" prijatelji moji. U današnje vreme, na moju veliku žalost, sve više ljudi se žali da ih nešto vantelesno boli. Doktori im postavljaju neke dijagnoze Boga pitaj, ni sami ne znaju šta rade. Ali nikakvi lekovi tu ne pomažu dragi čitaoci. To je, istini za volju, izlečivo, ali pod određenim okolnostima. Doduše, veoma retko se leči jer, treba naći pravu osobu u pravo vreme, da vam zaceli dušu. Neki uspeju da pronađu svoj hodajući medikament, dok drugi koračaju kroz život, noseći ovaj ožiljak zauvek. Zanimljivo je kako nešto što nema masu, nema oblik, može da predstavlja toliki teret jednom čoveku. Zaista tužno. Dolazimo do pitanja koje glasi: ko izaziva duševnu bol? Namerno sam izuzeo iz pitanja "ili šta", jer je evidentno da je u pitanju human being, iliti ljudsko biće. Danas sam pročitao jednu pametnu rečenicu, ne znam koji pametan čovek je izgovorio ove mudre reči. Kaže "ako ste prijatelju pozajmili 100€, i on se više ne pojavi, to je dobro uložen novac". Da, zaista jeste (mada sam mogao da kupim tipa patike.. naći ću te kad tad lopužo!!!) . Ok, novac, hajde to i da prebolite, zaradiće se nekako krvavim radom. Ali recimo da je taj kvazi prijatelj, za vas predstavljao osobu kojoj ste verovali više nego bilo kome drugom. Neće vas novčanik boleti, već "ono nešto, unutra". Boleće vas osećaj da ste izdani, boleće vas ta misteriozna pojava, zvana duša. A najsmešnije je što ti ljudi ne obraćaju pažnju na to, jer, jer, jer... Nemaju dušu! Vidite, sve se uklapa. Možda i imaju, možda, ali neku kinesku, od jeftine plastike. I šta vi da radite onda, osim da bolujete? Ima jakih osoba, kojima je potrebna jedna dobra partija bilijara sa ortacima da to zaborave, ili trač partija sa prijateljicama (i ja tračarim, ne osećajte se prozvanim, duh). Sve zavisi od osobe do osobe. Naravno, ima i onih koji ne mogu da se oporave od takve vrste izdaje. Njima jedino pomaže, šta? Pa, neka druga osoba, koja će im povratiti veru u ljude (ne bukvalno povratiti, porfavor). Takva osoba se ne traži, onda dodje sama od sebe, spontano, na Kalenić pijaci na primer, ili u "Beba kids" butiku. Znate kako, odmah ćete znati da ste pronašli pravu osobu. I znate šta će se onda desiti? Probudićete se. Zaključak: "Ne veruj mi kada plačem ili glumim jaku, ne veruj mi ja sam dupli blizanac u znaku.." koja pesma ljudi moji. Šalim se, ne verujte ljudima, osim ako ne kupuju hranu na pijaci. Tamo je hrana sveža, pa su, valjda, sveži i ljudi.
P.s. vidite šta ispitni rok uradi od čoveka.
P.s.s. Sad stvarno, ima nekih osoba koje leče dušu, ali zaista treba mnogo sreće da biste na njih naišli. (Ima i onih babuskera što kao leče a prodaju maglu, pusti to!)

                                                                                                                                

                                                                                                          Mikašist