Volim šume, veoma. Kada hodam istom, osećam neku neobjašnjivu svežinu. Da li je to zbog svežeg vazduha, ne znam, nisam zalazio u taj nazovi problem, jer mi to zaista prija. Šume neretko umeju da budu ogrnute gustom maglom, i tada sva svežina nestaje. U isto vreme, tamo se zbivaju neke misteriozne, ljudskom umu neshvatljive stvari. Sećam se, kao kroz maglu ( gle sličnosti), kada sam se kao desetogodišnji dečak izgubio u šumi. Ali, to nije bila bilo kakva šuma, već crnom magijom okupana poljana, sa izraslinama u vidu drveća!! Šalu na stranu, zaista sam se izgubio, ali u običnom, nezanimljivom šumarku. Mislio sam da je nezaninljiva dok se nisam tamo našao sam, bez igde ikoga. Možete misliti kako sam se uplašio. Šalim se, nisam. Mama mi je uvek govorila da ne treba da se plašim medveda. Nisam ih se nikada ni plašio. To su dobroćudne životinje, nikad ne bi mrava zgazile. Znate, ja sam jednom video medveda uzivo! Bio je veliki, a ja tako mali naspram njega, ali nisam se uplašio. Izvukao sam iz džepa lenjir koji sam imao, i rekao mu "mirno!" Medved je stao. Ja sam napravio prvi korak, i prišao mu sramežljivo. Pružio sam ruku, a on šapu. "Momir" rekao sam ja, a on je odgovorio "medved". Bar je tako zvucalo. Mislio sam da i životinje, kao i mi, ljudi, imaju imena. Ali očigledno sam pogrešio. Ah, šta ću, ljudi greše, pa tako i ja. Da se vratim na priču, kada sam se izgubio. Bilo je podne, išli smo na izlet mama, tata i ja, i stali smo da se odmorimo. Pored je bila šuma, ne prevelika, ali ne ni mala. Onako, srednja. Mama je ostala u kolima, a tata je šetao u krug telefonirajući. Zvali su ga sa posla, on je inače hirurg po zanimanju. Voli da leči ljude. Ja sam zakoračio u šumu, i nakon prvog koraka, zaljubio sam se. Oko mene su se pojavili razni ljudi, koji su me zvali da nastavim dublje u šumu. Želeo sam da otrkijem sve njihove tajne, pa sam pošao za njima. Vodili su me njihovu glasovi, mekanj poput svile. Tu sam upoznao neke zaista fine ljude, pravili su piknik. Pozvali su me da budem njihov gost, i ja sam sa zadovoljstvom pristao. Tu sam upoznao i onog medveda, secate se? A ljudi sa kojima sam se tamo sprijateljio, sada su mi najbolji prijatelji. Evo, i sad dok ovo pricam, oni su sa mnom. Evo, ovo je Nikola, a ovo Neven. Oni su mi najbolji drugari.
"Dosta, hvala Vam Momire, napredovali ste. Sada možete ići. Ispratite pacijenta Borisa ("ali ja sam Momir!!") do sobe, molim vas, i pošaljite sledećeg".
"Dosta, hvala Vam Momire, napredovali ste. Sada možete ići. Ispratite pacijenta Borisa ("ali ja sam Momir!!") do sobe, molim vas, i pošaljite sledećeg".
Mikašist
Нема коментара:
Постави коментар